Govor prof. dr Dragoljuba Mićunovića povodom Međunarodnog dana demokratije (Beograd, 15. septembra 2017.)

MicunovicDanas je svečani dan posvećen demokratiji. Demokratija očigledno uvek mora da se brani i ne postoji ni jedan tako divan period u ljudskoj istoriji kad nije bilo potrebno braniti demokratiju. A to je zato što ne postoji dobra vlast, postoji samo dobro kontrolisana vlast. To znači da je prva pretpostavka demokratije slobodna javnost. To znači da je građanin svestan svojih prava, da je on jedan od nosilaca suvereniteta i ima prava da javno upotrebi svoj um. Javna upotreba uma znači da ima pravo na kritiku vlasti i na svoj govor, da postoji budno oko naroda jer vlast je uvek sklona kvarenju. To je zadatak demokratije.

Ne bih govorio o demokratskom poretku, o njemu piše u svim ustavima. Građani su jednaki, slobodni, bezbedni, da postoji tolerancija. Tako danas stoji u ustavima zemalja koje su u UN. Međutim, toga danas u svetu ima jako malo. Demokratija je svuda ugrožena. Od Amerike, Rusije, pa evo do nas. Kod nas je malo drugačije, da ne licitiramo. Gde danas problem nastaje? U velikim društvima treba ovladavati masama, jer su glasovi na tržištu, pa kao i svaka druga tržišna ekonomija, to je borba za glasove. Reklame lažu, naduvavaju. Hvale se da bi prodali svoju robu. Tako rade političari, lažu ili se hvale, da bi prodali svoju robu. To je sudbina predstavničke ili parlamentarne demokratije. Ali, iz ovoga ne treba izvesti zaključak da je demokratija demagogija, ona se štiti od demagogije, populizma, stvaranjem jakih institucija.

Ima li Srbija danas jake demokratske institucije? Nema. Ko god tvrdi da ih ima, voleo bih da sa njim obavim razgovor i da mu pokažem da nema. Prva demokratska institucija ili istitut je podela vlasti. Da li je u Srbiji danas podeljena vlast? Ona ne samo da nije podeljena među institucijama u kojima se pominje, odnosno zakonodavna vlast, tj. Skupština, izvršna vlast, odnosno Vlada, ili sudstvo i pravosuđe. To je naravno pod komandom jedne partije i jednog čoveka. Te institucije nisu samostalne i u ravnoteži da jedna drugu kontrolišu. Mi tek treba da izgradimo prave institucije. Nije to nikakvo moje ogovaranje režima, o tome stalno govore svuda, pa i u Briselu kada govore o nama kao o kandidatima za EU. To su standardi, oni se moraju poštovati. Ako se standardi ne poštuju, to govori da raste populizam. I na istoku i na zapadu imamo jake impulse lične vlasti. Ne bih nabrajao državnike, jer mogu da uđem u krivičnu odgovornost. Dovoljno je da čitate novine i da vidite da danas u svetu postoji veliki broj zemalja koje su demokratske ili su u velikim demokratskim zajednicama, kao što je Evropa ili neke druge, a ne poštuju u potpunosti načela demokratije. Ali mi na to ne možemo da utičemo, previše smo mali da utičemo na svet. Mada kod nas ima pojedinaca koji misle da možemo. Hajde da vidimo šta se sa nama dešava?

Ako želimo da budemo građani, dobri građani, moramo da stvorimo dobru državu. Nema dobre države, bez dobrih građana. Ali isto tako, nema dobrih građana bez dobre države. Da li naša država proizvodi dobre građane? Ne. Počnimo od elementarnih stvari. Od obrazovanja pa nadalje. Demokratija opstaje ako postavimo ravnotežu između slobode i jednakosti. Kod nas ima mnogo manje jednakosti nego slobode. Mnogi su željni da tu stvar prikažu drukčije. Veliku buku imamo oko slobode. Tako i treba jer je sloboda onaj prvi korak, ali mnogo je danas veća nejednakost među građanima. Među onim bogatima na razne načine i među onima koji su toliko siromašni da su gladni. Nezaposleni, gladni, obespravljeni, neobrazovani, su veliki deo naših sugrađana. U takvim okolnostima, nema prave demokratije. Oni su žrtva manipulacije, populizma, i čega god hoćete. Time je ugrožena i ona treća svetinja Francuske revolucije koja se zvala Fraternite – bratstvo, koju možemo prevesti kao humanizam ili solidarnost. Mi danas prosto ne verujemo da će država obezbediti jednakost. Onda igramo na sentimentalni humanizam dobrovoljnim prilozima da neki nesrećni ljudi dođu do nekog prava i opstanka. Nije demokratija propadala zbog mnogo neprijatelja. Ima ih ona mnogo. Svaki ambiciozni vlastodržac je neprijatelj demokratije, nego je ona propadala zato što nema dosta prijatelja.

Demokratska stranka apeluje na sve građane, da budu prijatelji demokratije. Da je brane. To je zadatak demokratije i DS-a. DS je ne samo brend, što bi rekli danas marketinški stručnjaci, bez DS-a nema demokratije. Zato je ona bila na udaru mnogih kojima demokratija nije bila pri srcu, ali je uvek bilo neke snage da se ona obnovi, da se oko nje okupe, i DS će to raditi. Ne radimo da bismo se dopali bilo kome kako bi to neke samozvane patriote želele da prikažu nego pre svega zbog svih građana. Tražeći da budemo slobodni, i da budemo ravnopravni sa drugima, mi potvrđujemo svoje dostojanstvo. Zašto bismo bili „niži“ od drugih građana?

Ono što danas preti demokratiji je porast populizma, najgore sredstvo, to je sistemsko bezakonje. Stvara se situacija da u državi niko nije siguran. Svako može da se optuži za kršenje bilo čega, a onda arbitrarno da bude od nosioca moći kažnjen ili pomilovan. Pričamo o tajkunima, a nema tajkuna koji nije aboliran posle svega, posle velike buke. Osnovni problem danas jeste da stvaramo, da apelujemo, da činimo šta možemo, da se ispravimo kao građani. Da tražimo svoja prava, da budemo jednaki sa drugima, jer ako nismo dostojanstveni građani, vrlo brzo ćemo biti podanici. I tako ulazimo u nešto što nas niko ne može opravdati, ulazimo u dobrovoljno ropstvo. Da se to ne bi dogodilo, moramo da insistiramo na institucijama.

Institucija parlamenta ovakva kakva je sada ona negira elementarnu jednakost opozicije i pozicije. Da ne govorim u čemu sve, od poslovnika i svega što se događa u Skupštini, ono što se u teoriji naziva „tiranija većine“. Ako pogledamo kako izgleda Vlada, nju je teško odrediti, ona ima i desni i levi centar, drugim rečima, teško je videti kud ona to vodi. Ono što vidimo za sada je neoliberalna politika desnog centra, koja će voditi računa o pravima poslodavaca, ali vrlo rado se lišavati mnogih prava radnika za koja se radnička klasa dvesta godina krvavo borila. To nije samo naš slučaj. Videli ste i u Francuskoj demonstracije koje su se desile zbog menjanja Zakona o radu koji smanjuje prava radnih ljudi. Građane ne pogađa procenat BDP, već kako je on raspoređen i šta se sa njim radi. Zatim, ne zaboravimo manjine. Koliko danas ima Roma koji su nepismeni? Koliko ima onih koji uopšte nisu registrovani da su rođeni? To su naši sugrađani. Mi moramo da brinemo o svakom čoveku, o njegovim pravima. To je zadatak demokratije, to je zadatak Demokratske stranke koga se ona nikada ne odriče. Mi imamo svoje dokumente, svoje deklaracije, Statut koji o tome govori.

Živimo u jednom vrlo teškom vremenu, izloženi smo opasnosti ratovanja a da toga nismo ni svesni, nuklearnog i svakojakog na jednoj strani, a na drugoj fanatičnih verskih i političkih ideologija koji mogu da ugroze čitavo čovečanstvo. U takvim opasnostima mi živimo, ali mi živimo ovde, ali ne zbog bilo koga ili da bismo se kome dopali, već zbog nas samih jer se to nas tiče, a svi oni koji dolaze uvek su dobro došli, pa i oni koji dolaze u kontrolne posete, to se njih mnogo manje tiče, neka se ne uvrede.

Demokratska stranka ne želi da ima bilo kakav monopol nad demokratijom, naprotiv, biće srećna ako ima što više demokrata u raznim partijama koji teže istom cilju. Odbrani i dostojanstvu građana, njihovoj jednakosti i pravdi. Njeno načelo je uvek bio dijalog, razgovor sa drugima, kao i sloboda, jednakost i pravda građana. Ne mislimo da je to nešto novo, to je ono staro dobro koje želimo da branimo i da traje. Ovoliko reči sam upotrebio na današnji dan zbog ideala koji niko nema hrabrosti da ga osporava, ali ga u svojoj praksi jako mnogo ugrožava. Budimo demokrati, što znači budimo ljudi koji prihvataju slobodu, jednakost, bratstvo, toleranciju, humanizam, kao osnovna načela pod kojima ljudi žele pristojno da žive. Hvala.

Informativna služba DS