Ili: u tradicionalnim medijima cenzura, a na Internetu – botovi

Vladica VojinovicPIŠE VLADICA VOJINOVIĆ

Umesto uvoda

Kada sam postala članica Demokratske stranke zaista nisam znala kolike su razmere cenzure (ili autocenzure?) u našim medijima. Slušala sam svakakve priče o onom što se dešavalo devedesetih godina prošlog veka, ali ovo što se danas dešava meni deluje još gore. To sam shvatila kad sam videla da mediji ne smeju da prenesu naša stranačka saopštenja. Zato sam rešila da koristim alternativne kanale komunikacije.

Iako Fejsbuk u Srbiji ima oko pet miliona naloga, odlučila sam se za Tviter. Ta društvena mreža u Srbiji ima oko 250.000 naloga ali je zato znatno brža, a brzina protoka informacija je veoma bitna. Takođe, treba biti iskren pa reći da se na Tviteru zaista nalazi elita našeg društva.

U početku mi je, mada sam već imala nalog, bilo teško da iz vizure jedne mlade osobe počnem da društvene mreže posmatram kao idealno mesto za političku promociju. Vremenom sam primetila da se ljudi na Tviteru grupišu po interesovanjima i sve je posle postalo lakše. Viđala sam ranije po portalima i forumima komentare različitih ljudi koji za novac promovišu vlast, ali ovo na Tviteru je daleko organizovanije i perfidnije, a često i zlobnije. U počektu nisam znala ko je bot, ali vremenom svaki od botovskih naloga ispolji sve simptome takozvanog botulizma. Ulazeći u konverzaciju sa njima shvatila sam kako im je jedini cilj da obesmisle ono šta vi pišete i da se, kad nekog napadnu, zaista ponašaju kao jato. Ako im ne uspe namera da obesmisle ono što ste napisali, počinju otvoreno da vređaju. Vređanje je uvek na ličnoj osnovi, uz obavezno pominjanje nekoga od funkcionera stranke. Tako su očigledno naučeni.

1. Kako prepoznati bota?

• Većina njih, umesto profilne slike, imaju crtež, fotografiju neke slavne ličnosti ili koriste fotografiju realne osobe.

• Nikada ne koriste svoje podatke. Isto je sa imenima. Ili koriste nadimke ili sebe nazovu nekim previše običnim imenom osobe koja ne postoji. Naišla sam na nakoliko njih koji korisno ime Petar Petrović.

• Posle neke veće kampanje, obično menjaju i profilnu sliku i ime, ali postoji identifikacioni broj svakog profila na osnovu kojeg se može pratiti.

• Mnogi od njih imaju i više naloga. Tako prave lažnu sliku da ih je više nego što je to realno.

2. Kako se ponašaju?

• Kada napadaju nekoga od uticajnih “tviteraša”, a ti nisu samo ljudi sa velikim brojem pratilaca već i poznate ličnosti, ili jednostavno osobe koje dobro pišu, oni to čine agresivno i organizovano.

• Odbrana je slična kao i napad samo daleko agresivnija. Prete, vređaju, psuju, izvrću vaše reči.

• Ono čime se oni zapravo bave jeste promocija Srpske napredne stranke, njenog predsednika i njenih funkcionera. To vidite po gomilu fejvova i retvitova za nešto što zaista nema nikakvu vrednost.

• Ponašanje botova je protivno svim normama ponašanja na društvenim mrežama. Čini mi se da ni njihovi poslodavci, zbog količine uvreda i psovki koje koriste, nisu previše zadovoljni njihovim radom. Ako ništa drugo režimski botovi više koriste nego što štete demokratskoj opoziciji.

3. Kako su organizovani?

• Oni su veoma dobro organizovani i iza sebe imaju moćnu programersku podršku. Njihovi komentari i odgovori su zato šematizovani, najčešće prepisani ili prosto parafrazirani.

• Kreću se u jatima. U tom jatu tačno vidite ko ih vodi, dok ostali služe samo kao podrška. Očigledno je da se prethodno o svemu dogovore i da dobiju precizne instrukcije šta da rade.

• Vođe obično koriste svoje ime i prezime i iako rade za novac njih i pored toga što su deo tima ne možemo nazvati botovima.

4. Kako se boriti protiv botova?

• “Tviteraši” su vremenom počeli da ih popisuju i dele takozvane “blok liste” između sebe. Vrlo je jednostavno: sa moga profila pošaljem vama moju listu i vi je učitate. Ta opcija je od pre par meseci aktivna i za mene veoma korisna.

• “Blok lista” je najbolje sredstvo da se Tviter oslobodi botova kao jedne vrste virusa. Ti virusu su bezopasni za računar, ali u stvarnosti oni ometaju borbu za slobodu protoka informacija.

• Većina ljudi na Tviteru nije opredeljena i ako ih blokiramo dobijamo mogućnost da promovišemo naše ideje i rešenja.

5. Da li Demokratska stranka ima svoje botove?

• Demokratska stranka nema botove, ali ima nekoliko desetina aktvinih “tviteraša”, uglavnom stranačkih funkcionera.

• Čak i da imamo sredstva kojima oni raspolažu, mi ne bismo mogli da koristimo botove zato što nemamo članstvo koje može da prihvati kolektivni um kao način političke borbe.

• Meni niko nije rekao da se aktiviram na društvenim mrežama, niko mi nikada nije rekao šta da pišem i niko mi nikada nije zamerio zbog toga što sam nešto napisala. Lično se trudim da se borim protiv cenzure i pružim ljudima što više validnih informacija sa terena. Moje drugo ja, koje nije funkcija, trudi se da promoviše ideje socijaldemokratije i solidarnosti i da ukaže na pogubno vođenje države od strane SNS-a.

Izvor: Demokratska stranka / Gradski odbor Novi Sad / Vladica Vojinović