Autorski tekst Miroslava Vasina za Danas.

Najveći neprijatelj demokratije još od antičke Grčke, jeste lažna demokratija.

Foto: www.vojvodina.gov.rs, arhiva

Demokratski procesi podrazumevaju kulturu dijaloga, sučeljavanje i konfrontiranje različitih mišljenja i stavova, jednake uslove za sve učesnike u debatama i izborima, slobodu izražavanja i međusobno uvažavanje takmaca u izbornim procesima. Da li je proces biranja predsednika Republike Srbije, kome prisustvujemo, demokratski ili lažno demokratski proces? Bez ikakve sumnje, ovo drugo.

Prvi osnovni uslov za slobodne izbore je postojanje demokratske atmosfere u državi. Nije teško zaključiti da ona ne postoji u društvu netolerancije, lažnih vrednosti, partokratije, kulta ličnosti i Skupštine koja podseća na seosku pijacu. Drugi uslov koji je potrebno ispuniti da bi se moglo reći da je predsednik Republike izabran na demokratski način je da svi kandidati imaju ravnopravne uslove u kampanji. Da li je to tako? Apsolutno, ne.

Nejednakost između jednog kandidata svih ostalih je toliko očigledna da to već prelazi grotesku i u zonu šaljivosti. Možda nekome vicevi koji kruže Srbijom o načinu na koji se bira njen predsednik deluju duhovito, ali su posledice ovakvog postupka više nego opasne. Prvenstveno zbog toga što naša deca i mladi naraštaji sve ovo posmatraju i što se kod njih stvara iskrivljena slika o demokratiji. Posledice su drastične, mlad čovek će, ili steći krivu sliku o demokratskim procesima ili će mu se ona trajno ogaditi.

Da li se već sada može reći da će predsednik Republike Srbije biti izabran na nedemokratski način? Naravno.

Jedan od kandidata, naravno, vladajuće koalicije, odlučio je da kampanja traje samo mesec dana jer to njemu odgovara. Dao je obavezujući savet mirovanju rada Skupštine da mu ne bi naudila skupštinska prepucavanja. Prisutan je na medijima deset puta više nego svi ostali kandidati zajedno. Njegovom voljom dueli predsedničkih kandidata, koji predstavljaju deo izbora predsednika svih država svetu, proglašeni su nepotrebnim. On je u isto vreme i premijer i kandidat za predsednika. U ulozi premijera otvara fabrike, posećuje strane državnike, Angelu Merkel i Putina, na primer. U ulozi predsedničkog kandidata drži mitinge, uz hiljade ljudi dovedenih autobusima iz cele Srbije i armije zaposlenih iz javnog sektora kojima je prisustvo mitinzima najvažniji radni zadatak.

U svakom momentu, koristeći neograničen prostor u medijima, spreman je da priča o ogromnom novcu koji koriste drugi kandidati, iako je cela Srbija preplavljena samo njegovim bilbordima, iako se na TV stanicama vrte samo njegovi spotovi. I mnogo je još toga… Zamislite da se ovo dešava u Nemačkoj ili Francuskoj, npr.

Nažalost, nismo položili ispit iz demokratije. Ni oni koji je trenutno „sprovode“, ni mi koji to posmatramo uz zgražavanje. Ko je više kriv, nije ni bitno. Tragična je samo jedna činjenica: predsednik Republike Srbije, ma ko to bio, biće izabran posle izbornog procesa kome nije bilo ni D od demokratičnosti. Ako nakon izbora zaboravimo kako su oni izgledali, nismo ni zaslužili bolje.

Miroslav Vasin, predsednik Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu.

Izvor: Danas