ziveti-normalnoRežim tvrdi da Srbija pobeđuje. A mi kažemo: ako ovakva Srbija ikoga pobeđuje, to su onda njeni građani. Srbija je danas, po ekonomskim parametrima, najgora država za život u regionu. Ako ovakva Srbija pobeđuje, kako onda izgleda kad gubi?

Plate i penzije građana Srbije najniže su u Evropi. Građani biraju između hrane i lekova, a leče se putem SMS-ova. Porazno je da je Srbija 2016. uz Makedoniju najbednija zemlja u Evropi. Zato nije čudo da je 100 hiljada naše dece napustilo Srbiju u protekle četiri godine. Više pričaju putem Skajpa nego lično, jer se više i ne vide. Milion ljudi je nezaposleno, a vlada tvrdi da nam teče med i mleko. I varaju nas lažnim statistikama.

Kažu da je prosečna plata preko 43.000 dinara – koliko poznajete ljudi s tom platom? Isto tako, kažu da žene u Srbiji rade za 1.000 dinara dnevno u proseku, bednije su plaćene jedino u Rumuniji. Dok u Nemačkoj žene dnevno zarađuju prosečno 15.000 dinara. Je li to evropski standard o kom režim priča?

Srbija se zadužuje toliko da svako dete koje se danas rodi u Srbiji u startu duguje 3.500 evra. A tek je oči otvorilo.

Srbija je poplavljena neznanjem i primitivizmom. Lažnim diplomama, plagijatima. A prosvetari koji treba da edukuju našu decu, to rade za pare za koje ih bejbi-siterka ne bi čuvala. Kao i lekari i mnoge druge profesije. Profesionalni vojnici imaju najmanje plate u regionu i napuštaju vojsku. Poljoprivrednicima su ukinute subvencije i hapse ih kad se usprotive otimačini zemlje. A domaće firme samo mogu da sanjaju o subvencijama koje primaju strani investitori. Celokupna ušteda od plata i penzija potroši se na gubitaše i privatne poslove nekolicine ljudi iz vrha SNS.

Građanke i građani koji su završavali škole i vredno radili, oni koji znaju i imaju rezultate, oni koji plaćaju račune i izvršavaju obaveze na poslu – danas su najugroženiji u Srbiji. Jer to više ništa kao ne vredi. Tu nepravdu ne smemo da trpimo.

Srbija nije propaganda na režimskim televizijama, to nisu avioni, kamioni i makete. Srbija, to su građani i tužne porodične sudbine o kojima ne čujete zbog cenzure u medijima.

Izbori pred nama zato su poslednji voz za normalnu Srbiju.